DOMAĆI KROMPIR IZ CRNE GORE
Krompir je vrsta biljaka skrivenosjemenica iz porodice pomoćnica. Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja, jer poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom. Naš, domaći krompir, uzgajan na njivama širom sjevera Crne Gore, proizveden organski, bez hemijskih aditiva i štetnih supstanci, što ga čini vrlo ukusnim i zdravim proizvodom. Dobra stvar kod krompira je njegova široka namjena i raznovrsnost spremanja u kulinarstvu, tako da ova namirnica zauzima važno mjesto u našoj ishrani.
Krompir je vrsta biljaka skrivenosemenica iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja, jer poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom. Reč „krompir“ se može odnositi na bilo samu biljku ili na jestivu krtolu. Poreklom je iz Južne Amerike, sa Anda. Vrsta je domestifikovana u južnom Peru, a u Evropu su ga doneli Španci sredinom 16. veka. U Andima se kultiviraju i neke druge blisko srodne vrste. Krompir je postao osnovna hrana u mnogim delovima sveta i integralni deo znatnog dela svetskih zaliha hrane. On je četvrti po veličini usev u svetu, nakon kukuruza, pšenice, i pirinča. Zeleno lišće i i zelena kora krtola nakon izlaganja svetlosti su toksični. Posle hleba, krompir je verovatno najzastupljenija namirnica u našoj tradicionalnoj kuhinji. Krompir svi, skoro uvek imamo u kući i redovno ga i u slast koristimo.
DOMAĆI KROMPIR IZ CRNE GORE
Najbolji način konzumiranja krompira je sa korom, pečenjem u rerni. Na ovaj način se gubi najmanje hranljivih materija. Zdrav način pripreme je i kuvanje krompira sa korom. Oguljen krompir ne bi trebalo duže ostavljati u vodi, da bi se sprečio gubitak hranljivih materija. Oktobra 1995.godine, krompir je postao prvo povrće gajeno u svemiru , a zarad ishrane astronauta tokom dugim svemirskim putovanjima. Sorte dijelimo na crvene, bijele i žute (boja pokožice), te u sklopu toga na: vrlo rane, rane, srednje rane, srednje kasne i kasne. Rane sorte su namijenjene za svježu potrošnju (tehnološka zrelost), a kasne za čuvanje (fiziološka zrelost).
